20180927_105856 (1)Поводом  Светског дана срца у Општој болници  на Одсеку  кардиологије  је одржана конференција за медије, на којој су говорили в.д. директора др Милан Тодоровић и др Слађана Стајић Грујић, кардиолог, шеф Одсека кардиологије. При томе су се захвалили  Министарству  здравља на средствима за куповину   најсавременијег ултразвучног апарата  намењеног  превасходно за дијагностику срца и срчаних обољења.

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета у свету. Да би се то променило, људи широм света треба да обећају да ће утицати на четири главна фактора ризика: употреба дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност и штетна употреба алкохола.

Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца.

Престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно може да помогне у превенцији болести срца и крвних судова.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадаја: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт.

Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2016. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 50,2% смртности од исхемијских болести срца.

Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2016. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 19.389 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 184,1 на 100.000 становника. Током 2016. године од овог синдрома у Србији су умрле 4534 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 38,7 на 100.000 становника.

Др Слађана Стајић Грујић, , истакла је да на овом одељењу раде само три кардиолога и апеловала на пацијенте да буду стрпљиви приликом заказивања прегледа на које се просечно чека од три до шест месеци, хитни случајеви се примају одмах.