unnamed (3)

Општа болница Лозница обележила је Светски дан здравља 7. април 2017. који је ове године посвећен борби против депресије.

Тим поводом на конференцији за новинаре на одељењу психијатрије Опште болнице др Ивица Марковић, специјалиста психијатрије   је рекао:  Депресија спада у дијагностичку категорију душевних поремећаја у поремећаје расположења и то је главни поремећај (поремећај расположења) око којег се групишу сви остали симптоми и чине клиничку слику депресије. Расположење је снижено, особа је тужна и таква особа губи интересовања за околину, целокупна пажња је усмерена на унутрашња доживљавања те стога се депресивне особе између осталог жале и на пад концентрације и на појачану заморљивост. Пад расположења, безразложна туга утиче и на мишљење депресивне особе па се често опсервирају идеје беспомоћности, безвредности, безнадежности. Депресивна особа има снижено самопоштовање и како се болест даље развија, особа погрешно интерпретира своју прошлост осуђујући себе за све, главни кривац за све што се десило, будућност види као безнадежну и тако се рађају суицидалне идеје и намере као једини могући излаз из депресије тј. стања у коме се особа налази. У најгорем случају депресија може довести и до самоубиства. Пад воље, није у стању да извршава своје радне обавезе, кућне обавезе, све што ради ради уз повећан напор, пад апетита, несаница – тешкоће да се заспи, буђење током ноћи што указује и на анксиозну компоненту депресије или рано јутарње буђење које је и најкарактеристичније за депресију. Такође особе се жале и на губитак интересовања за сексуалне активности, пад либида.
Од депресије у Србији болује 5% популације и као и код сваке болести битна је генетска предиспозиција а фактори ризика за развој депресије су сиромаштво, незапосленост, животни догађаји као што су смрт вољене особе или развод брака, физичка болест и проблем изазван употребом алкохола или дрога.
Од депресије и до два пута чешће обољевају жене него мушкарци. Депресија је чешћа код жена које су у браку, супротно него код мушкараца.
У дечијем узрасту депресија личи на депресивну слику одраслих али се не налази потпуно развијена слика депресије јер још увек незрела стрктура личности није у стању да продукује симптоматологију, неспособност да вербализује своје емтивно стање. У клиничкој слици имамо наступе плача, страх од смрти родитеља и од сопствене смрти, раздражљивост, соматске жалбе, губитак апетита и енергије, тешкоће у прилагођавању у школи, колебања у осећањима према родитељима. Повлачење из околине осећање детета да је невољено и одбачено, суицидалне идеје и претње али су покушаји ретки.
Лечење се састоји из више фаза. Први корак је препознавање саме дијагнозе тј. присутност горе наведених симптома у трајању од минимум две недеље. Терапијски стандард се састоји из психотерапије и фармакотерапије. Акутна фаза у трајању од 8 д0 12 недеље након успостављања дијагнозе циљ успостављање ремисије тј повлачења симптома и враћање на преморбидни ниво функционисања. Продужено лечење које траје до 6 месеци има за циљ да продужи ремисију. Фаза одржавања која има за циљ превенције рецидива, тј поновно јављање депресивне епизоде.
Депресивни пацијенти нарочито ако први пут имају депресивну епизоду могу и да прикривају симптоме, дистанцирани су и повучени од околине да и нису у стању ни да траже помоћ а када се јављају лекару у први план износе своје соматске тегобе: главобољу, стомачне тегобе, болове у врату и екстремитетима, пад апетита, губитак телесне тежине што је у први мах прихватљиво и пацијенту и лекару и тада крећу испитивања која на крају не налазе органску потврду и тада изабрани лекар треба да поведе структурисанији разговор са пацијентом и да му постави посебна питања која могу помоћи: везано за спавање рано јутарње буђење, за апетит, питања о опадању физичке снаге, да ли се пацијент боље осећа ујутру или увече јер за депресију је карактеристично јутарње погоршање- болесник се боље осећа у вечерњим сатима, да ли се болесник радује животу-истакао је др Марковић.

Конференцију су пропратили ТВ Лотел и Лозничке новости. Поводом Светскод дана здравља др Ивица је гостовао у јутарњем дневнику ТВ Подриња.

У ОШ „Јован Цвијић“ у Лозници  у четвртак 6. априла  здравствени радници Опште болнице и волонтери  Црвеног крста обележили су Светски дан здравља  предавањем о депресији за ученике осмог разреда, а за ученике нижих разреда реализован је програм здравља и спорта.

unnamed (2)

Прим. др Славица Петровић Тадић је при томе истакла да пола састе дневне шетње доприноси  поправљању расположења и побеђивању депресије. Храна и расположење иду заједно-истакла је др Петровић Тадић

Психолог Опште болнице Др Живка Мићановић Цвејић је истакла да су промене расположења видљиве – дете се повлачи у себе, постаје мање комуникативно, уз бекство у спавање или несаницу, појачан апетит или претерано узимање хране. Добро би било , уколико се то примети, потражити стручну помоћ и требало би кренути прво из школе уз стручне сараднике, затим болничке психијатре и психологе, а уколико је депресија на нижрм нивоу могуће је да се коригује поверавањем особи којој дете верује.