Baner-BI (1)У болницама у Србији почело је спровођење великог истраживања, Четврта национална студија преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика, у организацији Министарства здравља Републике Србије у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежом института и завода за јавно здравље. Општа болница Лозница је  једна од установа где ће се спроводити студија.

 Студија се изводи са циљем сагледавања учесталости болничких инфекција, њихових проузроковача и потрошње антибиотика, као и за планирање даљих активности у њиховој превенцији, а од 1. до 30. новембра 2017. биће спроведена у свим болницама у Србији (40 општих болницa, 9 института, 4 клиничко-болничка центра, 4 клиничка центра, укључујући и две приватне болнице), са  очекиваним обухватом од  око 15 000 пацијената.

Студију на терену спроводи 170 анкетара којима координишу стручњаци Посебне радне групе за извођење Четврте националне студиjе преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика Министарства здравља, Републичке стручне комиисје за болничке инфекције, Институтa за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и 25  института и завода за јавно здравље.

Четврта национална студија преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика изводи се први пут у сарадњи и координацији са Европским центром за превенцију и контролу болести (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC), те ће први пут резултати наше националне студије бити поредиви са резултатима целе Европе, и наћи се на једнственој мапи Европе. У Србији се први пут паралелно спроводи и студија потрошње антибиотика, што је у складу са иницијативом Министарства здравља, нацртом Националног програма за контролу антимикробне резистенције и рационалне употребе антибиотика.  Студија се изводи у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“ Министарства здравља, који се финансира из кредита Светске банке.

Болничке инфекције могу значајно да умање квалитет лечења, да доведу до продужења болничког лежања и повећане потрошње антибиотика, што све доводи и до повећања укупних трошкова лечења.  Болничка инфекција је инфекција која је настала  током хоспитализације, односно која није била присутна или пацијент није био у стању инкубације у моменту пријема у болницу.

Оно што болничке инфекције чини проблематичним је да их изазивају микроорганизми који стално мењају своје карактеристике и што су често они отпорни на различите врсте антибиотика. С обзиром на овакву природу самих микрорганизама, а и потребу да се заштите нарочито осетљиви пацијенти (највећи број ових инфекција јавља се у јединицама интензивне неге), а да би се сачувао постојећи терапијски спектар (с обзиром на растућу резистенцију) разумљива је потреба Министарства здравља за развијањем политика и спровођењем активности за спречавање ширења болничких инфекција.

Веома је важна и едукација пацијената, јер хигијенске навике пацијената, пушење дувана, прекомерна телесна тежина, непоштовање календара вакцинације, пре свега против грипа и пнеумококне инфекције у популацији имунокомпромитованих и старијих особа, такође могу да доринесу настанку болничких инфекција.

Baner BI